Израда финансијског плана: структура, делови и пример

Шта је финансијски план?

Финансијски план је бројчани део пословног плана. Он Ваш пројекат преводи у евре и показује колико капитала Вам је потребно, одакле долази и да ли се посао одржава. Састоји се од више делимичних планова који су међусобно повезани: потреба за капиталом, план инвестиција, план ликвидности и план рентабилности.

Банке, KfW и Agentur für Arbeit (Завод за запошљавање) пре свега читају финансијски план. Он одлучује да ли се пројекат сматра одрживим и финансијски изводљивим.

Од којих делова се састоји финансијски план?

Потпун финансијски план обухвата пет делимичних планова: план потребног капитала, план инвестиција, план финансирања, план ликвидности и преглед рентабилности (планирање промета и рентабилности). Додатно у њега спада калкулативна зарада предузетника (kalkulatorischer Unternehmerlohn).

Делимични планови се надовезују један на други: из инвестиција и потребе за капиталом произилази финансирање; из планирања промета и трошкова рентабилност; једно и друго заједно дају ликвидност.

Како израчунавам потребу за капиталом?

Потреба за капиталом је збир свих средстава која су Вам потребна до достизања прага рентабилности: инвестиције плус обртна средства плус резерва ликвидности плус Ваши лични трошкови живота у почетној фази.

Пример обрачуна: инвестиције 25.000 € + обртна средства (роба, закуп, маркетинг за 6 месеци) 18.000 € + лични трошкови живота 6 × 2.500 € = 15.000 € + резерва 7.000 € даје око 65.000 € потребе за капиталом.

Потребу за капиталом можете брзо сами да процените помоћу нашег калкулатора потребног капитала (Kapitalbedarfsrechner).

Шта спада у план инвестиција?

План инвестиција наводи све једнократне набавке за почетак: машине, уређаје, возила, прву опрему, адаптацију, кауцију, као и трошкове оснивања и саветовања. Он је основа за потребу за капиталом.

Одвојите нужно потребне инвестиције од „пожељног, али необавезног“ (nice to have). Скромна почетна опрема смањује потребу за капиталом, а тиме и ризик финансирања.

Чему служи план ликвидности?

План ликвидности месец по месец супротставља све уплате исплатама. Он показује да ли је Ваш рачун у сваком тренутку покривен. Оснивање ретко пропада због недостатка добити, већ због недостатка ликвидности.

Планирајте најмање првих 12 до 36 месеци. Обратите пажњу на рокове плаћања: промет још није новац на рачуну ако клијенти плаћају тек за 30 дана.

Шта је преглед рентабилности?

Преглед рентабилности (план рентабилности) показује да ли Ваш посао доноси добит: планирани промет минус трошкови даје пословни резултат. Уобичајено је планирање за три године.

Пример обрачуна: годишњи промет 120.000 € − набавна вредност робе 36.000 € − текући трошкови (закуп, осигурање, маркетинг) 30.000 € − калкулативна зарада предузетника 42.000 € даје око 12.000 € добити пре пореза.

Шта је калкулативна зарада предузетника?

Калкулативна зарада предузетника је износ који морате да узимате из предузећа за своје трошкове живота. Она спада у свако озбиљно планирање рентабилности, јер Ваше радно време није бесплатно.

Пример обрачуна: лични трошкови живота 2.500 € + издаци за здравствено осигурање и штедњу за старост 700 € даје око 3.200 € месечно, дакле отприлике 38.400 € годишње које посао додатно мора да оствари.

Које су најчешће грешке у финансијском плану?

Три најчешће: превише оптимистични промети, заборављене ставке трошкова (порези, осигурање и штедња за старост, калкулативна зарада предузетника) и недостатак резерве ликвидности. Реалан, конзервативан план знатно више убеђује банку и KfW.

Приходе рачунајте радије опрезно, а трошкове радије издашно. Ко у првој години заостане за планом, иначе брзо упада у празнину ликвидности.